Kada se kaže seoska žena, onda se odmah pomisli na nekadašnji tip seoske žene, vredne, radne, dobre domaćice, ali starinskih načela. Potpuno atipična od ovog simbola za seosku ženu je Mara Milovanović, predsednica Udruženja seoskih žena “Sremica” iz Pećinaca. Ona jeste da se ubraja u red seoskih, u red starijih žena, ali je, za razliku od mnogih, mnogo mlađih poslovnih ljudi, imala svoju vizit kart, imala svoj meil, što je za mnoge još misaona imenica, imala stajling jedne moderne žene i bila spremna za razgovor na svaku temu vezanu za ženu u seoskim domaćinstvima. A sve napred, izneto, uopše ne treba shvatiti kao neko hvalisanje ili veličanje, jer, Mara kaže da svaka seoska žena, ako drži do sebe, mora da poseduje upravo te osobine i još mnogo više toga, ukoliko želi da bude uspešna.
Moje prvo pitanje za Maru Milovanović je bilo: Šta za žene znači da učestvuju na manifestacijama?
-Naše udruženje učestvuje od prvog dana na „Sremskom kolaču“ i nizu drugih manifestacija u Vojvodini i Srbiji. Ipak, ova u Rumi nam je najdraža, smatramo da je naša i da smo mi dali svoj puni doprinos da ona postane sremski, pa i vojvođanski brend. Kada se pojavimo na festivalu, za nas je to nagrada i satisfakcija za sve ono što satima i danima radimo, da pokažemo šta znamo da radimo, da pokažemo starinske radove, starinske kolače koje mesimo, da stvorimo nova poznanstva, a i da se vidimo sa onima sa kojima se već poznajemo. Ja poznajem članice mnogih udurženja iz cele Vojvodine i u stalnoj smo vezi.
*Šta bi trebalo učiniti da se žene osećaju ostvarenijim i ispunjenijim?
- Žene sve što rade i spremaju, rade i spremaju o svom trošku. Sve što mesimo je o našem trošku, a imamo i putne troškove. Treba nam podrška, trebaju nam pare. Mi jedan deo nadoknadimo,
ali to je malo, trebalo bi da imamo mogućnost da naše proizvode prodamo. Međutim, jako se danas teško prodaje bilo šta. Pokušamo, a na kraju svakog našeg festivala ili nastupa na nekoj od manifestacija na kojima učestvujemo, dobar deo toga što smo spremile, podelimo.
*Ko bi trebao da vam pomogne oko prodaje?
-Na to pitanje ne znam da vam odgovorim. Ono što znam je da jako teško prodajemo ručne radove, a kada se radi o kolačima situacija je još teža. Kada ih delimo besplatno, planu u trenu, a ako prodajemo, to već ide teže. A prodajemo ih i po 20 dinara komad, tako da ne znam šta bi i koliko trebalo da košta da bi se prodalo.
*Vi ste iz jednog malog mesta, a izgledate kao moderna, poslovna žena, atipična za predstavu o seoskoj ženi. Šta mislite da je potrebno ženama da izađu iz kuće i iz anonimnosti?
-Ja sam prilično aktivna. Za vikend sam bila na seminaru na nivou Pokrajine, gde se pričalo o tome kako da uključimo sve žene sa sela da rade, ali i da ih izvučemo iz kuće. Ali, teško je to realizovati, jer, pre svega, ne možemo da ubedimo žene. Moraćemo da ubedimo i muškarce da
razbijemo taj stereotip o seoskoj ženi i njenom sedenju u kući. Žene koje su uključene u razna udruženja se druže, stiču nova poznanstva, razmenjuju iskustva i ništa se ružno tamo ne dešava. Međutim, teško je razbiti te vekovne barijere koje su tipične za srpska selo.
*Šta tradicionalno neguju žene u vašem kraju?
-Mi imamo naše specijalne kolače koje se rade na kuruovini, da dobro ste čuli – kuruovini, jer tako mi to kažemo, zatim, mesimo šampite koje mogu da stoje 10 i više dana, carigradsku, što meni nešto slabo uspeva iako se trudim, mesimo krofne, štrudle sa makom, orasima, suvim grožđem, salenjake, sve one kolače od nekada.
*Kada neka grupa turista obilazi Pećince, da li dođe kod vas da se interesuje za rad Udruženja?
-Mi u Pećincima imamo Muzej hlega i tamo redovno svraćaju autobusi, ali kod nas organizovano ne dolaze. Naše Udruženje žena je dobilo suvenirnicu kod Muzeja hleba, a ja se nadam da ćemo tamo uskoro moći da prodajemo naše radove, jer tamo dolaze ekskurzije, više je prometa, ali videćemo kako će sve to da ispadne. Nama je potreban neko ko će da koordinira naše radove, neko ko će umeti naše rukotvorine i proizvode da proda. Mi imamo Turističku organizaciju Pećinaca, osnovanu prošle godine, ali oni tek definišu svoje aktivnosti. U Kupinovu čak imamo etno kuću, što nažalost nemamo u Pećincima, već samo etno sobu u malom prostoru, pa tražimo veći.
*Ispada da su žene čuvari srpske tradicije i običaja?
-Tako je. Mi smo te koje smo nosioci ovog dela posla. Mi radimo na negovanju i održavanju kulturne baštine i bogatstva naroda i narodnosti u Srbiji. Uskoro članice našeg udruženje
putuju za Sloveniju na izložbu vezenih zavesa. Sa ženama Slovenije sprijateljile smo se u Vrnjačkoj Banji, sa njima se družimo pet godina i sada ćemo ih konačno posetiti. Na put idemo o sopstvenom trošku, ali se nadamo, dobili smo obaćanje, da će nam opština refundirati troškove. Mi smo spremne da svugde i na svakom koraku dostojno reprezentujemo kulturu i tradiciju naše zemlje, a na nadležnima je da tu našu dobru volju i energiju prepoznaju i iskoriste na pravi način u promotivne svrhe-naglasila je Mara Milovanović.
Izvor: www.topsrbija.com
Na 49. Festivalu muzičkih društava Vojvodine, koje se u KC Ruma održavalo od 2 do 4. novembra 2012. godine, čast da zvanično otvore Festival, pripalo je domaćem kulturno-umetničkom društvu. Zadatak nimalo lak ali, ANIP „Branko Radičević“, najeminentnije amatersko kulturno društvo iz Rume, taj zadatak je obavilo na krajnje profesionalan način i atraktivnom igrom i pesmom uvelo učesnike, auditorijum, žiri, folkloraše i ljubitelje narodnog stvaralaštva u trodnevni praznik brižljivo odabranih i sa puno energije izvedenih, narodnih pesama i igara.
ANIP„Branko Radičević“ je do sada osvojio 4 zlatne, 12 srebrnih i 4 bronzane plakete na Festivalima muzičkih društava Vojvodine, specijalne nagrade za najbolju muzičku pratnju, najautentičniji kostim, najboljeg vokalnog solistu, nagradu publike, plaketu Saveza amatera Srbije i ostvario plasman među četiri najbolja folklorna ansambla Republike Srbije, kao i specijalnu nagradu na istom festivalu za najbolju novu koreografiju. Ove godine je dobio srebrnu plaketu i specijalnu nagradu za originalnu nošnju za koreografiju “Bukovica”, ali uz opasku da su se osamnaest kulturno-umetničkih društava tri večeri nadigravali, natpevavali, izazivali divljenje prisutnih, i da su samo izuzetni znalci uspeli da razluče ko je malo više dobar od ostalih.
Milorad Ćorković, bivši umetnički rukovodilac društva i koreograf, danas za sebe skromno kaže da je igrač i konsultant po pitanju nošnji, a mi smo njegovo mesto u društvu shvatili kao mesto prvog savetnika, što i dolikuje nekome ko je proveo u Društvu bezmalo čitav radni vek. Gospodin Ćorković je bio ljubazan da nam ukratko predstavi društvo i da kaže reč, dve o Festivalu:
-KUD „Branko Radičević“ je osnovan 1969. godine od strane grupe entuzijasta i od tridesetak članova izrastao u moćno Društvo koje danas okuplja preko 250 članova.
Pre dvanaest godina tamburaški orkestar se izdvojio iz Društva. Oni su započeli samostalan rad, a KUD
prerasta u Ansambl narodnih igara i pesama „Branko Radičević“. Poslednjih godina ansambl je sve bogatiji i bogatiji članovima.
Osnovni cilj društva je očuvanje srpske tradicije kako na teritoriji Vojvodine tako i na svim područjima gde žive Srbi, što ne znači da se ne neguje kulturna baština nacionalnih manjina, ali prioritet je očuvanje srpske tradicije Srba koji žive u Srbiji i van njenih granica. ANIP „Branko Radičević“ je nekako prepoznatljiv po očuvanju tradicije Srba van Srbije, i poznate su koreografije koje su vezane za Srbe koji žive na teritoriji BiH i Hrvatske, ali i sa područja na kojem živimo mi, iz Srema.
Muzika i igra Srba van Srbije, dosta se razlikuje od folklora Srba koji žive na tlu Srbije, kao što se razlikuju i uslovi njihovih života, jer je folklor upravo refleksija stvarnosti. U dinarskim predelima nema muzičke pratnje, pratnja je sam korak, ili je to pratnja sa vrlo starim, tradicionalnim instrumentima, kao što su tambura trožica, gusle, harmonika, svirale, diple... Mada, svi Srbi vode poreklo iz Stare Hercegovine, Crne Gore, Kosova, migracije su se odvijale duž Bosne, Dalmacije, i naseljavani su prostori Like, Korduna, Banije, a jedan deo je išao prema Vojvodini. U elementima nošnje dosta je sačuvanog od onoga što su poneli iz starog kraja, čak se ovde, u Sremu, po pregačama, tačno može odrediti da li su poreklom sa Peštera, Kosova ili Stare Hercegovine. Govorim o starijoj varijanti nošnje, koju još možemo u retkim primercima naći po muzejima. Što se tiče dinarskog tipa stanovništva, oni su
bili uslovljeni načinom i životom u brdskoplaninskom kraju, sa oštrim zimama, koji su diktirali i materijale od kojih je pravljena nošnja, koja je sva suknena, a drugačiji je i stil igranja. Već npr. Banija, koja malo gravitira prema ravničarskom delu, pripada nečem između, ni Dinarcima ni Panoncima.
Na svoj 35. rođendan, 2004. godine ANIP “Branko Radičević” je brojao 70 članova. Danas u okviru društva vežba i radi Izvođački sastav, stariji i mlađi dečji izvođački satav, tri grupe škole folklora i Narodni orkestar, i trenutno broji preko 250 članova. Kako objašnjava ovako veliko interesovanje mladih za narodno stvaralaštvo i aktivno učešće u folklornim ansamblima?
-Jednostavno im se sviđa. Mi im sa naše strane pružamo kvalitetno provedeno slobodno vreme. Pod tim podrazumevam, da su i muzika i korak, pokret u skladu sa narodnom tradicijom, pa je tako zastupljen i edukativan element. Osmišljenost vremena i potenciranje pravih životnih vrednosti, načina ponašanja, rada, mišljenja kroz igru i pesmu, kulturno-umetnička društva mladima i te kako mogu da kanališu odrastanje, pa i život. A tu su i putovanja. ANIP „Branko Radičević“ gostovao je od Tunisa, Nemačke, Grčke, Rumunije, Bugarske, do Austrije, o regionu i Srbiji da i ne govorim.
Suština svega i osnovni motiv ili privlačna snaga ovih Društava je zapravo ono što se dešava iza scene. Na sceni se slede određene propozicije, a iza scene svako svakome pomaže, nema sujete, samo šale, dobacivanja, uzajamno bodrenje, jedna čista energija.
Ja lično, ne volim ovakav sistem takmičenja jer, KUD je institucija koja se bavi očuvanjem i negovanjem tradicije. Nama je to primarno. Međutim, po ovakvog sistemu „takmičenja“ , svaki ansambl ima 25 minuta vremena da pokaže šta zna i ume i to pomalo liči na sportsku manifestaciju. Ja sam uvek bio zagovornik da se igra jedna koreografija, ali da ona mora biti opremljena od glave do pete. Da je autentična i da to ostane kao nekakav trag u vremenu. Međutim u ovih 25 minuta, prvo i drugo koncertno veče, samo je AKUD „Sonja Marinković“ izvela dve igračke postave, dok su se drugi snalazili. Ta brzina u presvlačenju ne može da pruži pravu sliku o svom sjaju i lepoti naše narodne nošnje, i kako ona najbolje treba da izgleda. Mi se pak trudimo, da nošnje budu orginalne, a ako nismo u mogućnosti da ih nabavimo, trudimo se da bude urađena rekonstrukcija po uzoru na orginal, i što bliža orginalu, a ovakav način rada pomalo nipodaštava taj naš trud - rekao je na kraju razgovora gospodin Milorad Ćorković.
Izvor: www.topsrbija.com
U prostorijama Kulturnog centra Ruma, prvog dana novembra, upriličeno je okupljanje povodom prestižne nagrade Zlatne plakete za stvaralaštvo žena na nivou Vojvodine, koja je dodeljena Panonija tursu kao organizatoru na nedavno održanom IV Roglju u Novom Sadu, na manifestaciji svih manifestacija.
A da li znate šta je to „sremski kolač“? To nisu ni salčići, ni pogačice sa droždinama, ni puslice i tome slično. Sremski kolač se može definisati kao poslastica ili desert koje su vredne i prezaposlene sremačke žene spremale svojim porodicama u jeku radova u kući i na polju, kada nisu imale vremena. Sremski kolač ima svoju slanu i slatku varijantu. Slana je kada se hleb namazan belom domaćom svinjskom mašću pospe alevom paprikom i posoli, a slatka varijanta ja kada se taj isti hleb namazan mašću pospe šećerom. To je bio kao neka zamena za kolač, kada žene nisu imale vremena da ispeku neki pravi kolač, ali su to premošćavale na taj način.
Petar Dimitrijević, vlasnik TA Panonija turs, organizator manifestacije „Sremski kolač“, i najveći krivac što se ona po deveti put za redom održala u Rumi. Ova nagrada je potvrda i priznanje za dobar rad, ali i za ideju i rad koji su drugi primetili i vrednovali.
Ideja za „Sremski kolač“ nastala je tako što je gospodin Petar Dimitrijević, prateći silne manifestacije koje se dešavaju po Vojvodini i Srbiji, primetio da se svaka, bez obzira na temu, završava kolačima.
-I onda je to bila ideja, da upriličimo da taj kolač ima svoju manifestaciju, a pošto smo Sremci, koji bi nam kolač bolje pristajao nego sremski. Ali, u suštini, nikada nam nije bila namera da ova manifestacija bude lokalna, i na našim okupljanjima prisutne su žene i van Srema, a naš cilj je da ovu kolačarsku priču proširimo što više - kaže u intervjuu za TOPSRBIJU Petar Dimitrijević.
*Geografski, Srem je uslovno podeljen na vinski, svinjski i ruzmarinski. Da li postoje neke razlike u kolačima u različitim delovima Srema?
-Ruma je tu negde na sredini pa nije isključiva ni prema jednoj strani. Ipak, može se reći da postoje neki kolači po kojima se razlikujemo. Recimo, u Sremu se pravi pita, ali u Donjem Sremu više sa bundevama, a u vinskom Sremu sa višnjama i jabukama i sa grožđem. Možemo da kažemo da u plodovima koji bolje uspevaju na tom delu Srema, i koji se potom upotrebljavaju za pitu, postoji neka razlika. Međutim, testo se rasteže oko stola i za jednu i drugu pitu, a vredne žene to rade na isti način za sve pite, ma od čega da su napravljene.
*Koliko žena je uključeno u ovaj vaš projekat i da li osećate da se žene bude, da su aktivnije u nekom, nazovimo to, privatnom biznisu?
-Imam podatak da je 2004. godine, kada je održana prva ova manifestacija, upravo u ovom prostoru gde se sada nalazimo, u holu Kulturnog centra, da je bilo prisutno 8 aktiva žena, koje su izlagale svoje kolače i svoje rukotvorine, jer to nam je takođe bila ideja i ostali smo joj verni, da žene prikažu sve ono čime se bave, a ne samo gastro specijalitete. Ove godine, 25. februara 2012, na manifestaciji je učestvovalo 36 aktiva žena, i prema statističkim podacima aktiv žena sa najmanjim brojem članica predstavio se sa „svega“ devetnaest vrsta kolača. Sve ostalo je bilo preko toga, pa onda možete da zaključite koliko je to bogatstvo i raznovrsnost ponude bilo.
*Kako je koncipirana manifestacija „Sremski kolač“?
-Naše žene se okušavaju u različitim kategorijama kolača, pa tako imamo kategoriju: slan kolač, sladak kolač i slavski kolač i kategoriju tzv. etno postavke. To znači da osim ukusnom zalogaju, naše žene veliku pažnju poklanjaju izgledu izložbenog prostora, kao što to čine u svojim kućama, gde veliku pažnju poklanjaju izgledu svojih trpeza.To, takođe, daje našim vrednim ženama podsticaj umetničko-maštovitoj inspiraciji, koja ne odstupa od tradicije, da aranžiraju i oblikuju svoje štandove tako da su oni primamljivi i za oko, i za sva ostala čula, pa ovakvi događaji izgledaju i mirišu kao najsvečaniji praznik.
*Da li postoji neki način da se u saradnji sa TO otvori neki prostor u kojem bi se našli proizvodi ovih žena, sa standardnom ponudom ili na neki drugi način?
-Ova manifestacija se širi, s tim što je naša ideja da te žene, bez kojih ovog ničeg ne bi ni bilo, počnu da dobijaju neku materijalnu korist od toga što rade. Ove godine je Turistička organizacija opština Ruma po prvi put uzela učešće u ovoj manifestaciji iz razloga što pre toga nije postojala, i odmah učinila neke korake. Od opštine je dobijen jedan prostor koji će biti osposobljen za tzv. suvenirnicu, a to je prilika za neke aktivnosti u kojima žene mogu da učestvuju sa svojim proizvodima, rukotvorinama. Ta „ženska“ priča može da se považe i sa Rumskim vašarom, koji u Rumi dokumentovano egzistira od 1747. godine, kada je Marija Terezija poveljom, danas čuvanom u Gradskom muzeju, proglasila Rumu gradom i trgovištem. I pre toga je bio vašar, ali posle toga, pa do današnjih dana je to nešto bez čega Ruma ne može da živi. U svakom slučaju ideju kao što je stvaralaštvo žena, Ruma mora da iskoristi, jer Ruma na teritoriji svoje opštine nema neke neprocenjivo značajne kulturne i istorijske spomenike po kojima bi bila prepoznata, ali zato, ima svoje žene. One su te koje nose kuće na selu, koje rade na njivama i baštama. Između ostalog, mi smo se zato i opredelili za to da februar bude mesec održavanja „Sremskog kolača“, kada je najmanje posla i najmanje aktivnosti kod žena, upravo je i to razlog zbog čega se one nama tako divno odazivaju, a naš motiv je da dođemo do nivoa kada će žene imati finansijske koristi od toga što rade, jer i entuzijazam mora da ima neki energetski potencijal. Za sada smo mi uspeli da sačuvamo tradiciju i običaje, pa i neke recepte. Sledeći korak je da izdamo jednu brošuru, da možemo i te stare recepte da ostavimo u vremenu - obavestio je Petar Dimitrijević.
Izvor: www.topsrbija.com
Kada se završi jedan od sajmova iz bogatog repertoara Novosadskog sajma, obično se kaže da već od sutra počinju pripreme za sledeći. Oni koji nisu mnogo upućeni u aktivnosti timova ljudi na pripremi sajamskih manifestacija, možda misle da je to samo izreka, međutim, novinari koji iole prate aktivnosti oko organizacije sajmova, znaju da zaista započinje jedan višemesečni, kontinuiran timski rad na animiranju manifestacija i održavanja kontakata sa potencijalnim učesnicima.
Jedna od takvih aktivnosti Novosadskog sajma na afirmaciji ovogodišnjeg i pripremi za Sajam turizma 2013. godine, bila je radna poseta Rumi, gradu koji je proslavio dobijanje dva, za njih izuzetno značajna priznanja: prestižne nagrade, Zlatne plakete za stvaralaštvo žena na nivou Vojvodine, dodeljene TA “Panonija turs” na IV smotri najboljih vojvođanskih manifestacija “Rogalj” i Diplome sa VELIKOM ZLATNOM MEDALJOM na Međunarodnom sajmu turizma u Novom Sadu Turističkoj organizaciji Ruma za najbolju turističku manifestaciju u 2012. godini – Rumfest. Imelda Monarov Čuljak, direktorka Sajma turizma na Novosadskom sajmu je tom prilikom izjavila:
-Novosadski sajam je ponosan što kao partnera u organizaciji Sajma turizma ima Turističku organizaciju Rume, ne samo kao izlagača, već i učesnika naše tradicionalne aktivnosti po kojoj je Novosadski sajam i poznat, a to je ocenjivanje kvaliteta ugostiteljskih objekata i turističkih manifestacija u okviru Sajma turizma. Ponosni smo što je TO Rume prepoznala interes da bude učesnik Sajma turizma i učesnik ocenjivanja, i da kroz manifestaciju, za koju je i dobila nagradu promoviše Rumu kao grad na pravi način, jer ako grad ne promoviše svoje aktivnosti neće biti ni turista. Novosadskom sajmu je drago što je prošle godine osnovana TO Rume, što je izuzetno aktivna i što ćemo nadam se, imati prilike, da sarađujemo u svim segmentima koje Novosadski sajam organizuje.
* Šta je to bilo što je prevagnulo u korist Rume i ove manifstacije, koji su to neki kriterijumi na osnovu kojih ste doneli ocenu?
-Rumfest je okupio 5.000 ljudi na toj manifestaciji, brojne izlagače i tom prilikom pokazao veliki deo svoje ponude, što je dovoljan argument da možemo da zaključimo da je ovakva manifestacija bila potrebna gradu Rumi, jer su ljudi željni takvih događaja. Žiri za dodelu nagrada je to prepoznao kao jedan važan argument zbog čega su se odlučili da dodele priznanje upravo Rumfestu.
*Sa izvesne vremenske distance, kako ocenjujete ovogodišnji Sajam turizma u Novom Sadu?
-Sajam turizma je ove godine napravio korak više u odnosu na prethodne godine. To se videlo i po broju izlagača, s obzirom da ih je bilo za 20% više u odnosu na prethodnu godinu, a isto tako i po broju posetilaca. To su dva vrlo bitna pokazatelja koja potvrđuju veće interesovanje i izlagača i publike. Ono što je važno napomenuti to je da Sajam turizma poprima karakter regionalnog sajma, s obzirom da je Slovenija tj. Dežela Celjska bila regija partner, a isto tako je bilo učesnika iz Austrije, Mađarske, Hrvatske, granice se šire. Bilo je preko 25 stručnih događaja u Kongresnom centru Master za vreme Sajma turizma 2012. godine. Sajam je veliki potencijal, turizam kao oblast privrede, tako da je ovakav događaj potpuno opravdan u Vojvodini i mi radimo na tome da proširujemo naše granice i za sledeću godinu.
*Mnogi vide Sajam turizma kao motor razvoja turističke privrede. Kako će teći plan razvoja Novosadskog sajma turizma u budućnosti?
-Jako je bitna podrška državnih institucija koje se bave turizmom, od republičkog Ministarstva preko Pokrajinskog sekretarijata i svih drugih institucija koje su važne u kreiranju tog događaja. Kontakti sa drugim zemljama u okruženju, sa destinacijama koje su zanimljive za naše stanovništvo u Vojvodini jesu neki naš cilj, da se promoviše turistička ponuda regiona. Naravno, turistička ponuda Srbije je takođe viđena kao segment Sajma turizma, s obzirom da imamo izuzetno mnogo posletilaca iz regiona, da li su to turističke agencije, turoperatori, stručna publika, mediji ili predstavnici državnih institucija, jer se u isto vreme organizuju i drugi sajmovi iz oblasti lova, ribolova, ekologije, zaštite životne sredine, Horseville, sve je to indirektno vezano za turizam.
Ove godine smo, uz dodelu nagrada Novosadskog sajma najboljima imali i jedan dodatni događaj, a to je bila dodela prestižnog priznanja Turističke organizacije Srbije „Turistički cvet“. To je za samu ovu manifestaciju jako bitno jer sva ta prateća dešavanja, aktivnosti, sve su to itekako važni prateći događaji koji se upravo realizuju kod nas na Sajmu turizma.
*Sajam turizma 2013.?
-Sajam turizma 2013. godine se održava od 3-6. oktobra. Upravo radimo na rešavanju pitanja partnerstva za sledeću godinu. Očekujemo veći broj stranih izlagača, i zato krećemo u obradu tržišta, da bi obradili region na najkvalitetniji način. Početkom godine Novosadski sajam organizuje promocije u Hrvatskoj, Sloveniji, BiH, Republici Srpskoj, u svim državama koje su nam zanimljive kao tržište, upravo da bi promovisali ne samo Sajam turizma nego sve sajamske manifestacije, naravno pre svih Poljoprivredni sajam, s obzirom da naredne godine proslavljamo njegovih 80 godina postojanja-obavestila je Imelda Monarov Čuljak.
Izvor: www.topsrbija.com
Pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Miroslav Vasin, uzeo je aktivno učešće u obeležavanju značajnih nagrada, a time i priznanja, koje je opština Ruma dobila tokom ove, 2012. godine. Jedna nagrada dodeljena je Turističkoj organizaciji Ruma na Sajmu turizma 2012. na Novosadskom sajmu za organizaciju Rumfesta, a druga na Roglju, koji je sredinom oktobra po četvrti put održan na novosadskom SPENS-u, gde je Zlatnom plaketom za negovanje ženskog stvaralaštva nagrađena Turistička agencija “Panonija turs” iz Rume.
Gospodin Miroslav Vasin nije krio zadovoljstvo što je prvog dana novembra, bio deo tog okupljanja i deo te značajne proslave, jer su u njegovoj žiži bile ŽENE, i to ne obične, već SEOSKE ŽENE. Moje prvo pitanje za njega je bilo:
*Koliko ste vi, kao Pokrajinski sekretar, na čelu nadležnog Sekretarijata, zadovoljni kako se žensko stvaralaštvo neguje, konkretno ovde u rumskoj opštini?
-Ja sam lično želeo da dođem ovde i pored brojnih obaveza, da svojim prisustvom pokažem koliko sam srećan što se ovako nešto dešava i u Rumi, u Sremu i Vojvodini. Region Srema je područje gde je pre par godina počela naša akcija na osnivanju seoskih udruženja žena i gde je naišla na najveći mogući odziv. Na Sajmu žena, pre nekoliko nedelja u Subotici, od 1.500 prisutnih žena skoro 50% je bilo iz Srema, i ja sam želeo ovim svojim dolaskom da odam priznanje za tako nešto. Rumska opština je karakteristična po tome što je žensko stvaralaštvo izuzetno izraženo. U ovoj opštini se priređuje jedan od najlepših festivala u našoj Pokrajini posvećen „Sremskom kolaču“, i jednostavno rumska opština, naročito po aktivnostima seoskih žena, može da posluži kao primer svima. Nije slučajno što je Ruma dobila ove dve nagrade, jer ne samo da ove naše žene u seoskim udruženjima učestvuju u kreaciji svih tih lepih događaja, nego i sve ostale manifestacije po kojima ova opština polako počinje da bude poznata, više ne mogu da se zamisle bez njihovog učešća. Sve to spojeno u jednu priču i upravo ove dve značajne nagrade, jedna na Sajmu turizma 2012. godine, a druga na Roglju, jednoj prelepoj manifestaciji koja je bila organizovana u Novom Sadu pre dve nedelje, dokazuju da se ovde ide dobrim pravcem i siguran sam da tu postoji još mnogo rezerve . Sekretarijat je upravo danas raspisao novi konkurs za podršku seoskim ženama u Vojvodini, i nadam se, da će i seoska udruženja iz Rume, uzeti učešća na tom konkursu, a mi ćemo se truditi da ih podržimo i finansijski i na svaki drugi način.
*Danas u Vojvodini ima mnogo manifestacija na kojima „glavnu reč“ vode žene. Kako vi to objašnjavate?
-Tako što su one srce svih tih manifestacija. Porast broja manifestacija u Vovjodini, i to nagao porast, što me jako raduje, povezan je sa ubrojavanjem Udruženja seoskih žena u Vojvodini. Analizirajte kakva je uloga tih organizacija u kreaciji tih manifestacija, pa ćete videti da skoro 70% tih manifestacija u Vojvodini, a ima ih 1.050 (hiljadu pedeset), počev od slava do onih najvećih, najmasovnijih, počiva na seoskim uduženjima žena i udruženjima žena u tim sredinama. Prema tome, odlučujuća je uloga žena Vojvodine, u kreiranju ove sve značajnije stavke u turističkoj ponudi naše Pokrajine.
*Resor koji vi držite ulaže dosta na planu finansijske podrške razvoja tog dela privrede, ali vi svojim prisustvom na ovakvim i sličnim manifestacijama dajete poseban pečat. Otkud tolika energija?
-Od svih resora kojima sam upravljao kao Pokrajinski sekretar i kojima sad upravljam, ni jedan mi nije toliko dobrim vratio, kao resor ulaganja u seoske žene Vojvodine. Svaki dinar koji smo uložili, svaki osmeh koji smo s njima podelili, pa i dolazak na druženje sa njima, se višestruko isplatio u korist svih građana Vojvodine, kroz ove manifestacije, kroz jednu vedrinu koju one unose u svakodnevni život, uz optimizam koji šire. To je dobar razlog da još više ulažemo i siguran sam, da će nam se sve to višestruko vratiti – zaključio je Miroslav Vasin.
Izvor: www.topsrbija.com
Završno veče 49. Festivala muzičkih društava Vojvodine, na kojem su ove godine nastupali folklorni ansambli, narodni orkestri, pevačke grupe, vokalni solisti, instrumentalisti iz osamnaest kulturno-umetničkih društava, održano je Velikoj sali Kulturnog centra Ruma pred prepunim auditorijumom, koji je svojim aplauzima nagrađivao sve ono što se dešavalo na sceni. A na njoj se u tri koncertne večeri, u programima u trajanju od po 25 minuta, predstavilo 18 ansambala iz Vojvodine sa pesmama i igrama sa teritorije Srbije, i tradicijama i običajima srpskog naroda van njenih granica.
Sa ovog festivala bilo je planirano da se na dalje, Republičko takmičenje, koje će biti održano u Obrenovcu krajem meseca, plasira pet najuspešnijih ansambala. Tradicionalne nagrade i specijalna priznanja muzičkih društava Vojvodine kao i konačnu ocenu o najboljima na 49. Festivalu muzičkih društava na kraju je dao i najmerodavniji, od ukupno četiri žirija Festivala, koji je radio u sastavu: mr Jasna Bjeladinović, dr Mira Zakić, mr Gordana Roganović, Milovan Ognjanović i Ljubomir Vujčin. Da je pred njima bio težak izazov, potvrđuje činjenica da je, čak šest ansambala koji su se predstavili u zvaničnoj konkurenciji, dobilo Zlatne plakakete i ocenjeno sa preko 91. bodom, što je uslovilo odluku da se u Obrnovac plasiraju šest, a ne pet najboljih, kako je planirano.
Prvo mesto je zauzelo Kulturno-umetničko društvo “Vuk Stefanović Karadžić” iz Bačke Topole; drugo, Kulturno-umetničko društvo “Stanko Paunović” iz Pančeva; treće, Kulturno-umetničko društvo “Svetozar Marković” iz Novog Sada; četvrto, Akademsko kulturno-umetničko društvo „Sonja Marinković“, takođe iz Novog Sada; peto, Mađarski kulturni centar “Kodalj Zoltan” iz Bačke Topole i šesto, Kulturno-umetničko društvo „Železničar“, Ansambl narodnih igara i pesama „Vila“ iz Novog Sada. A da je redosled bio i obrnut, ne bi pogrešili.
Rumljani su, kao vazda dobri domaćini, na svakoj koncertnoj večeri imali žiri publike, novinarski žiri i žiri sastavjen od 12 umetničkih rukovodilaca, koji se te večeri nisu takmičili, koji su prema svojim nahođenjima birali svoje favorite večeri.
Na prvoj koncertnoj večeri nagradu novinarskog žiria poneli članovi Ansambla narodnih igara i pesama “Branko Radičević” iz Rume, žirija publike za najbolje je izabrao predstavnike Mađarskog kulturnog centra “Kodalj Zoltan” iz Bačke Topole, a specijalni žiri sastavljen od umetničkih rukovodilaca ansambala za najuspešniji proglasio je KUD “Kosta Abrašević” Pančevo.
Pobednik druge večeri prema mišljenju novinarskog žirija bilo je Kulturno-umetničko društvo „Železničar“, Ansambl narodnih igara i pesama „Vila“ iz Novog Sada, a žiri publike je doneo odluku da svoju nagradu dodeli Akademskom kulturno-umetničkom društvu „Sonja Marinković“, takođe iz Novog Sada. Žiri umetničkih rukovodilaca za najuspešnije proglasio je ansambl Doma kulture ”Sivac” iz Sivca.
Na trećoj završnoj večeri Festivala nastupilo je, kao i prethodnih večeri, šest ansambala: Kulturno-umetničko društvo “Vuk Stefanović Karadžić” iz Bačke Topole, Kulturno-umetničko društvo “Stanko Paunović” iz Pančeva, Kulturno-umetničko društvo “Jedinstvo” iz Pančeva, Kulturno-umetničko društvo “Branko Radičević” iz Stare Pazove, Omladinsko kulturno-umetničko društvo”Sv. Sava” iz Nove Pazove i Kulturno-umetničko društvo “Svetozar Marković” iz Novog Sada. Žiri novinara odlučio je da OKUD ”Sv. Sava” iz Nove Pazove ponese titulu najuspešnijeg, uz obrazloženje da na najbolji način neguju sremsku pesmu i igru. Žiri publike nagradio je KUD“Branko Radičević” iz Stare Pazove. Za žiri umetničkih rukovodilaca najuspešniji ansambl treće večeri je bilo Kulturno-umetničko društvo “Vuk Stefanović Karadžić” iz Bačke Topole.
Ali, pobednici ove manifestacije su i orgnizatori Festivala, Opština Ruma, Kulturni centar, Zavod za kulturu Vojvodine i Savez amatera Vojvodine; pobednici su i pokrovitelji maniestacije: Opština Ruma i Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje Vojvodine; pobednici su i predani sakupljači, tragači, čuvari i oni koji neguju narodno stvaralaštvo u Srbiji i Srba van granica zemlje.
Za nekog ko je ovaj festival pratio srcem, a ne očima znalca-profesionalca, najlepši je bio doživljaj razigrane mladosti, raznovrsnost igara, lepota i snaga glasova, vitruoznost muzičara, ukratko energija koja je iz večeri u veče punila dvaranu KC Ruma.
Ovaj 49. festival biće upamćen kao najmasovniji, po kvalitetu ansambala koji su nastupali i maloj razlici u kvlifikacijama koja je odredila broj učesnika, ali i pobednike...
Festival je dokaz da se nešto menja. KUD postaju mestom sve većeg okupljanja ljudi zainteresovanih za narodno stvaralaštvo, koje je od presudnog značaja za prosperitet i opstanak jednog naroda. Poslednjih desetak godina svako selo, pa i naselje osniva KUD sa istim ciljem, očuvanja i negovanja tradicije. Nije li pravo vreme da se na sve moguće načine pomogne ovaj talas pozitivnih tendencija i od strane političkih struktura od lokalnog do državnog nivoa.
Nije li ovo dobar pokazatelj da se časovi fizičke kulture u školama (i osnovnim i srednjim) mogu oplemeniti folklornim sadržajima, a da se, uslovno rečeno, srednje i starije generacije u dvoranama za fitnes i pilates uz folklor i narodnu muziku podsete koraka iz nekog od kola ili da nauče neke nove, uz druženje, pokret i muziku. Ne samo da bi to bio jedan jedinstven i orginalan pristup zaustavljanju godina već i višestruko koristan beg od zaborava, globalnog, ali i personalnog.
Izvor: www.topsrbija.com
Ruma je 1. novembra slavila ne jednu, već dobijanje dve prestižne nagrade. Prva je Diploma sa VELIKOM ZLATNOM MEDALJOM uručena na Međunarodnom sajmu turizma u Novom Sadu Turističkoj organiuzaciji Ruma za najbolju turističku manifestaciju u 2012. godini – RUMFEST. „Rumfest“ je privukao do sada najveći broj ljudi ikada koji se različitim povodima okupljaju na ovom gradskom trgu, koga inače i zovu Manifestacionim trgom, jer služi za okupljanje građana da li iz razonode ili u neke druge svrhe. Drugo veliko priznanje, Velika zlatna plaketa IV Roglja, najvećeg skupa svih vojvođanskih manifestacija u oblasti privrede, turizma, kulture, zabave, nedavno održane u novosadskom SPENS-u za „Sremski kolač“, tačnije, manifestacija koja nosi naziv „I kad prođu slave ostaje kolač“ organizatoru ove manifestacije, Turističkoj agenciji „Panonija turs“ iz Rume.
Šarmantni voditelj, Boško Negovanović iz Turističke organizacije Ruma, uvodeći goste u svečanost, rekao je da tajna Rume i Rumfesta možda leži u geografskom položaju samog mesta, koje se ugnjezdilo negde između svinskog i vinskog Srema, pa i vinoljupci i oni koji vole dobro da pojedu, mogu da uživaju u potpunosti, a zatim dodao:
-Kada sam primao ta priznanja, bili su prisutni novinari, saradnici, i dragi prijatelji koji su čestitali, ali je ovo lepa prilika da mi i zvanično predstavimo i Sajam turizma i Rogalj i dva značajna priznanja koja su osvojile ove naše manifestacije. Dozvolite, pre nego što vas pozdrave domaćini ovog skupa, gospođa Milena Kojić, direktorka TO Ruma i gospodin Petar Dimitrijević, direktor TA Panonija turs, organizatori Rumfesta i „Sremskog kolača“, da nam se obati naš dragi gost, a ja bih rekao provereni saradnik na ovom planu, kada je reč o manifestacijama, naročito kada je reč o ženskom stvaralaštvu, gospodin Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavnje i ravnopravnost polova.
-Pozdravljam sve one koje su došli da podele ovaj divan trenutak sa TO Rume i ljudima koji su od Rume zaista napravili destinaciju za uživanje. Pitao sam se da li sam više uživao na Rumfestu, ili na Danima slovenske pismenosti, na Festivalu tamburaških orkestara Srbije, ili na manifestaciji posvećenoj kolaču. Jednostavno odgovor ne postoji. A kakva je uloga žena u svemu tome? Apsolutno odlučujuća. Upravo u ovom momentu, verovali ili ne, u Vojvodini postoji 1.050 manifestacija, a preko 70% tih manifestacija nose žene, posebno Seoska udruženja žena. I kako nam se vratilo sve ono što smo kao Sekretarijat ulagali u to, rekao sam ni jedan resor, koji sam vodio i koji vodim, nije mi vratio na tako lep način kao što je to resor pomoći Seoskim ženama Vojvodine. Upravo zbog toga što su one danas nosioci manifestacija koje predstavljaju najlepšu priliku da se vidi ono najlepše što imamo u Vojvodini, a mi svi znamo šta je ono najlepše u Vojvodini, čime se to najviše ponosimo, to je upravo naša lepota različitosti, to što možemo da pokažemo stvaralaštvo žena svih nacija, svih nacionalnosti, to je ono što želimo da širimo kao misiju van Vojvodine. To pokazuju naše seoske žene. Onaj ko je bio prisutan na Festivalu ženskog stvaralaštva u Subotici, pre tri nedelje, sigurno se kući vratio prepun impresija koje ga danima nisu napuštale, to sam bio i ja. Na jednom mestu bilo je 1.500 žena iz svih sela, predstavnica svih naroda i nacija, radovale se i veselile, malo slušale Miru Banjac i posetiocima nudile sve najlepše što postoji. Seoske žene Vojvodine poput kolega iz rumske TO, koje su znale to da isprate, danas su neko ko širi optimizam u Vojvodini, ko čini da verujemo u svoju budućnost. Maločas sam razgovarao sa dragim ženama iz Pećinaca, rekle su mi da ima nade. Naravno da ima nade, pogledajte ovaj sto, to je naša nada. Ja sam ponosan što je Srem region gde su Sremice shvatile i prihvatile sve ono što mi želimo. Zbog toga Rumu, kao srce Srema i TO Rume, koja je sve to shvatila, želim da pozdravim i od srca čestitam na ove dve nagrade koje su došle u prave ruke i vi ste od Rume, mesta sa tako lepim imenom koje asocira na rumenilo, napravili rumeno mesto.
Dragan Čanadžić iz Direkcije ocene kvaliteta Novosadskog sajma, Rumljanin poreklom, ali nije učestvovao u ocenjivanju manifestacija, kategorije u kojoj se nalazila i dobila nagradu TO Ruma, obraćajući se prisutnima, je rekao:
-Iskoristio bih priliku da se zahvalim direktorki Mileni Kojić i Turističkoj organizaciji Rume na pozivu i prisustvu ovom lepom okupljanju. Ako se dobro sećam, Milena me je pozvala da dođem i nešto kažem o njihovoj nagradi. Znajte da sam vrlo ponosan na ono što se u Rumi dešava u poslednje vreme, ne samo zato što sam odavde rodom. Mimo toga što sam ponosan uopšte na svoje mesto, jako sam srećan što vidim sve ovde tako lepo razvija. Znajte da u meni imate jednog velikog navijača u Novom Sadu. Na nedavno održanom 45. Međunarodnom sajmu turizma na kojem je uzelo učeše znatno više učesnika nego prošle godine kako na ocenjivanju tako i na štandovima sajmu, što je redak slučaj u poslednje vreme jer se zna da smo i mi u krizi, nije bilo nimalo lako dodeliti nagrade i odlučiti se za pobednika, jer su mnoga mesta i manifestacije u Srbiji izuzetno napredovale i u kvalitetu ponude, ali i po posećenosti. Uveren sam da ćete sledeće godine učiniti da Rumfest bude još bogatiji i da ćemo se videti u Novom Sadu na manifestaciji Sajam turizma, gde ćete sve to moći da predstavite široj javnosti. Meni ostaje samo da vam čestitam, da poželim da se ovakvi rezultati i ovakav trend nastave i da osvajate još puno priznanja u budućnosti.
Milena Kojić, direktorka TO Ruma, bila je kratka i jasna:
-Nagrada Novosadskog sajma koju smo osvojili, Velika zlatna medalja, od institucije koja je ne samo zadužena ocenjivanje manifestacija, već i izuzetno stručna i profesionalna, nam jeste veliki podstrek, ali i ogromna obaveza. To znači da se u kontinuitetu mora biti bolji. Većina vas je bilo prisutna na Drugom Rumfestu održanom 2. avgusta ove godine, ali bih ja iskoristila priliku da vas pozovem na sledeći Rumfest, zakazan za isti termin, ali 2013. godine, kao i na manifestaciju „Božićna ulica“, koja će se održavati u intervalu od jednog do drugog hrišćanskog praznika rođenja Hrista.
Petar Dimitrijević, osnivač „Sremskog kolača“, koja je na IV Roglju dobila Veliku zlatnu plaketu za najbolju manifestaciju, nije krio uzbuđenje i sreću zbog nagrade:
-Zadovoljstvo mi je što smo baš mi među prvima prepoznali snagu stvaralaštva seoskih žena na ovim prostorima, a manifestacija „Sremski kolač“ je ovom nagradom dobila svoje priznanje. Mi smo ove godine na jednom mestu uspeli da okupimo čak 36 aktiva žena. Nažalost, ovaj prostor nam daje mogućnosti da napredujemo za još nekoliko aktiva. Želje su sve veće, pa se nadam da će u skladu sa njima da rastu i mogućnosti. Zahvalio bih se za izuzetnu podršku Pokrajinskoj vladi, pogotovo gospodinu Miroslavu Vasinu, ali ničeg ne bi bilo da nije mojih žena koje su pripremile onoliko koliko im je vreme dozvolilo. Ja svakako moram prvo njima da se zahvalim. Pozivam sve da poslednjeg vikenda u februaru 2013. godine, dođu u Rumu na našu manifestaciju. Siguran sam da ih nećemo razočarati – izjavio je Petar Dimitrijević.
Izvor: www.topsrbija.com
Grupa Vrelo posle deset godina će nastupiti u svom gradu, u Rumi (subota 10.11.2012. godine / Kulturni centar Ruma u 20:30h).
Posle sjajnih nastupa u gradovima i metropolama širom Evrope ovo će biti prvi koncert Vrela u Rumi posle deset godina, saopštio je bend. Ovo će takođe biti naš najspektakularniji koncert do sada. Bend dodaje da su ljudi, koji će biti zaduženi za produkciju zvuka, kao i za svetlosne, video i specijalne efekte, radili na mnogim značajnim umetničkim projektima i da su veoma cenjeni i kod nas i u Evropi.
Bend takođe napominje da će koncert biti snimljen i od tog materijala planiraju da upakuju promo DVD koji će miksovati Vojislav Aralica, producent sa kojim su i do sada sarađivali. Da podsetimo, Vrelo na vrlo specifičan način kombinuje elemente slovenske tradicionalne muzike sa modernim formama kao što su fusion, dub, punk-rock ... Sastav Vrelo je osvojio drugo mesto na takmičenju „The Next Big Thing“ u Londonu, u organizaciji BBC-a, učestvovao je u Kusturičinoj punk operi „Dom za vešanje“, sarađivao je sa mnogim izvođačima domaće pop i rock scene.
Devojke i momci su do sada objavili jedan album pod imenom „Preko reke“ za PGP-RTS (2008.) i uzeli učešća na više kompilacija. Ovaj koncert je i uvod u snimanje novog albuma koji Vrelo planira da snimi do Nove godine.
Opština Ruma, na čelu sa predsednikom opštine, Goranom Vukovićem, uključila se u organizaciju ovog koncerta pruživši određenu finansijsku pomoć, kako bi sastav Vrelo mogao da u potpunosti realizuje sve zamisli koje se odnose na njihov veliki nastup u rodnom gradu Rumi. Kulturni centar Ruma je takođe bez dinara nadoknade ponudio svoju Veliku dvoranu, a odrekao se i bilo kakvog prihoda od prodatih ulaznica, Sve je spremno za spektakularni koncert grupe Vrelo!
Izvor: Kulturni centar Ruma
49. Festival muzičkih društava Vojvodine, kao najveća manifestacija amaterskog muzičkog stvaralaštva u Vojvodini, održaće se u Velikoj dvorani Kulturnog centra u Rumi, u periodu od 2. do 4. novembra 2012. godine. Kvalitet koji su folklorni ansambli pokazali, uticao je na odluku selektora da se Festival sa dve, proširi na tri večeri. Festival finansiraju Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje i Opština Ruma. Organizatori FMDV su Opština Ruma, Zavod za kulturu Vojvodine, Savez amatera Vojvodine i Kulturni centar Ruma.
Pet najboljih ansambala biće plasirano na Republičko takmičenje koje će se krajem novembra održati u Obrenovcu.
Program nastupa na Festivalu:
Petak 2.11.2012. u 18:00h
1. ANIP "Branko Radičević" Ruma
2. KUD "Pionir " Zrenjanin
3.CTKU "Kosta Abrašević" Bačka Palanka
4.MKC "Kodalj Zoltan" Bačka Topola
5.KUD "Kosta Abrašević" Pančevo
6.KUD "Prigrevica" Prigrevica
Subota 3.11.2012 u 18:00h
1.SKUD "Sv.Sava" Šid
2.FA "Dukat" Stara Pazova
3.DK "Sivac" Sivac
4.KUD "Ravangrad" Sombor
5.AKUD "Sonja Marinković" Novi Sad
6.FA "Vila" Novi Sad
Nedelja 3.11.2012. u 17:00h
1.SKC "V.S.Karadžić" Bačka Topola
2.KUD "S.Paunović" Pančevo
3.KUD "Jedinstvo" Pančevo
4.KUD "Branko Radičević" Stara Pazova
5.OKUD "Sv.Sava" Nova Pazova
6.KUD "Svetozar Marković" Novi Sad
Ulaz je na sve tri festivalske večeri slobodan!
Izvor: Kulturni centar Ruma ( www.kcruma.co.rs )
